Testo za italijansku picu

Recept za testo za picu smo naučile na licu mesta – u Rimu, na radionici gde je smo sa još desetak turista učile da ga umesimo. Zatim smo birale dodatke, da bi na kraju došao pica-majstor i stavljao pice u peć. Nakon 2-3 minuta pice su bile gotove, pa smo svi imali priliku da probamo rezultate svog rada.

Postupak za pravo italijansko testo za picu

Radionica je bila zamišljena tako da svako zamesi jednu porciju i taj postupak ćemo opisati ovde. Međutim, može se praviti i mnogo više porcija, a nakon što se napravi smesa, može se staviti u multipraktik da se još bolje sjedini i umesi. Ipak, prema ovom postupku, testo se mesi 2 dana pre pripremanja, pa treba to uračunati u planove za ručak. Ovo stoga što će u tom slučaju kvasac celokupno vrenje završiti pre jela, pa će se izbeći težina u stomaku i nadimanje.

Naravno, testo se može i zamrznuti i veče pre planiranog ručka staviti u frižider, a 3-4 sata pre pripreme izneti na sobnu temperaturu.

Počinjemo!

Za jednu porciju testa potrebno je:

1. 100-110gr brašna

2. 40-50ml vode

3. 2-3gr živog kvasca

4. 1 kašika maslinovog ulja

5. prstohvat soli

Na radnu površinu sipati brašno. Rukom od sredine kružnim pokretima napraviti oblik slova O.

U nastalu prazninu u sredini sipati malo vode. Odlomiti otprilike trećinu pripremljenog kvasca i razmutiti ga u toj vodi, zatim drugu i na kraju treću.

Na isto mesto, u sredinu, dodati ulje i so. Sa oboda dodavati malo po malo brašna ka sredini i mešati sa tečnom smesom dogod se ne umeša sve brašno. Ako je testo previše tvrdo, dodati malo vode i obrnuto – ako je previše lepljivo, dodati brašna. Nastaviti mešenje. Ivice lopte od testa povlačiti ka centru i “lepiti” ih u testo.

Testo je gotovo, šta sada?

Kada testo dobro umesite, stavite ga u činiju sa glatkom stranom nagore. Pokriti činiju celofanom i ostaviti na sobnoj temperaturi 4-6 sati, a u slučaju da se u tom periodu previše podigne, premesiti ga.

Nakon toga, testo staviti u frižider na 2 dana (dobro ste pročitali!) i izvaditi na sobnu temperaturu 1-2 sata pre upotrebe.

Konačno pravimo picu!

Malo brašna staviti na radnu površinu i razvlačiti testo oklagijom gore-dole i levo-desno, a zatim rukama do dobijanja okruglog oblika debljine oko 1 cm. Testo treba da ima svilenkastu teksturu.

Picu premazati pasiranim paradajzom (bez preterivanja da ne bi došlo do curenja), dodati malo maslinovog ulja, soli, bibera i origana (po ukusu). Obod ostaviti nenamazan jer će se testo skupiti tokom pečenja.

Picu ne treba pretrpati dodacima. Po uputstvima iz italijanske picerije gde je održavana radionica, ne treba staviti više od tri sastojka. Ovo stoga što će prevelika težina biti na tankom testu, pa se testo može pocepati, a i previše smešanih ukusa će smanjiti krajnji utisak. Na sledećoj fotografiji je jedan od naših prvih rezultata u pekaču za picu.